2019 mora biti godina jedinstva za Kosovo
Autorski tekst Ambasadora Filips S. Kosneta za novogonisnje izdanje Kosova Sot, 28 decembar 2018.
Pre mesec dana imao sam čast da se vratim na Kosovo kao ambasador SAD-a nakon što sam kratko služio pri Misiji SAD-a u Prištini pre petnaest godina. Gde god odem ljudi me lepo dočekaju i pitaju me da uporedim zemlju koju danas vidim sa Kosovom kojeg se sećam iz 2003. kada su ožiljci rata bili svežiji, a budućnost zemlje neizvesna.
Ovo je moj odgovor. Dvadeset godina nakon intervencije NATO-a, vidim zemlju prepunu mogućnosti, sa ljudima – posebno mladima – punim energije, kreativnih ideja i samopouzdanja. Vidim živu demokratiju, uključujući medije i civilno društvo koji se ne boje da zahtevaju više od svojih političkih lidera, uključujući transparentno i pošteno upravljanje.
Ova zemlja je već ostvarila značajan napredak i ostvarila demokratske uspehe. Održala je kredibilne izbore i usvojila ključne zakone o ljudskim pravima. Njegovi umetnici, sportisti i muzičari podigli su ugled Kosova na međunarodnoj sceni. Preko polovine zemalja sveta priznalo je Kosovo kao nezavisnu naciju.
Ne želim da umanjujem realne političke, bezbednosne i ekonomske izazove s kojima se zemlja suočava. Međutim, vidim zemlju koja želi da zauzme svoje mesto u zajednici slobodnih, suverenih i demokratskih evropskih naroda. Predstojeća godina će pokazati da li su narod i Vlada Kosova spremni da donesu teške odluke koje će dovesti do mira, prosperiteta i pravde za naciju.
2019 mora da bude godina kada će Kosovo i Srbija doći do sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji.
Kosovo i Srbija su pred prelomnim trenutkom. Ako odnos ne krene napred ka respektivnim, uzajamno korisnim vezama između suseda, odnosi će se neizbežno pogoršati. Nijedna zemlja neće imati koristi od kontinuiranih opstrukcija i odlaganja. Bio sam ohrabren nedavnom odlukom kosovskih lidera da osnuju državnu delegaciju kako bi se osiguralo da pregovarački stavovi Kosova odražavaju široki konsenzus o putu napred i podstičem one koji se nisu pridružili procesu da razmisle o tome.
Nadam se da ćemo i dalje videti kako kosovski lideri rade u partnerstvu i preduzimaju smele korake, kao što je obustavljanje tarifa za robu iz susednih zemalja kako bi se pružila šansa da se nastave pregovori. Takvo hrabro, samouvereno rukovodstvo – sa obe strane pregovaračkog stola – biće neophodno da se krene napred i prevaziđe trenutni zastoj.
Kada govorim o “napredovanju”, ne mislim da bi trebalo da zaboravimo prošlost, ali isto tako, kako mi je više od jednog građanina Kosova reklo , ne bi trebalo niti da dozvolimo da budućnost postane talac prošlosti. Kao i u bilo kojoj drugoj zemlji, bezbednost Kosova će zavisiti koliko od miroljubivih odnosa sa svojim susedima, tako i od bezbednosnih odnosa sa partnerima i jačine njegovih institucija.
2019 mora da bude godina kada će Kosovo pokazati svetu da su njegove manjinske zajednice ravnopravni akteri u izgradnji budućnosti zemlje.
Ljudi me pitaju kako odmeravam krivicu za prošle i sadašnje probleme koji se odnose na manjinske zajednice. Iskreno, više bih voleo da znam ko će preuzeti odgovornost za napredovanje odnosa u zajednici. Kako ti pripadnici manjinskih zajednica budu više osećali da se njihov glas čuje, a njihove opravdane zabrinutosti rešava njihova sopstvena vlada, više će se njihovi lideri posvetiti izgradnji budućnosti u harmoniji sa svojim kosovskim sugrađanima.
Na primer, verujem da je od vitalne važnosti u svakoj zemlji da pripadnici policijskih i bezbednosnih snaga odražavaju etnički i verski sastav zajednica kojima služe. Mnoge zemlje – uključujući i moju – platile su cenu kada su članovi zajednice videli policiju i vojnike kao nekoga ko radije nameće volju autsajdera umesto da služe i štite. Postupci nekih da spreče kosovske Srbe da služe u uniformi ne pomažu zajednici i ne služe cilju mira. Uveren sam da će Kosovo u 2019. nastaviti da uključuje svoje manjinske zajednice u dugoročnu tranziciju Kosovskih snaga bezbednosti produbljujući reprezentativni i multietnički karakter KSB-a i u bliskoj koordinaciji sa KFOR-om rade na tome da se obezbedi bezbednost za sve građane Kosova.
2019 takođe mora da bude godina kada će se ispuniti neispunjena obećanja da se izgradi kultura transparentnosti, odgovornosti i meritokratije.
Građani Kosova su me pitali da li je nedavno završena „Sedmica borbe protiv korupcije“ samo pozorište ili najavljuje prave rezultate u borbi protiv korupcije i kronizma. Pitanje je na mestu. Da li će svim tim energičnim i talentovanim mladim ljudima biti pružene pravične mogućnosti da uspeju u ovoj zemlji, ili će njihov put i dalje da blokiraju zvaničnici koji svoje funkcije duguju političkim vezama, a ne svojoj stručnosti? Da li će moć i uticaj i dalje imati prevagu nad zakonom i jednakošću kao arbitrima pravde?
Vreme je za kosovsku vladu da stavi svoje institucije na probu u pozivanju pojedinaca i donosioca odluka na odgovornost na svim nivoima. Jedna važna promena mora da bude zapošljavanje državnih službenika na osnovu zasluga, a ne na osnovu stranačke pripadnosti. Naglašavajući zasluge – od zapošljavanja direktora škola do dodele vladinih ugovora – vlada može pomoći da se osigura da važne funkcije izvršavaju stručni ljudi i da građani vide da je igrati po pravilima najbolji način da se napreduje.
Mirni regionalni odnosi, unutrašnja stabilnost i vladavina prava učiniće Kosovo privlačnijim mestom za investicije.
Već imate talentovanu, vrednu radnu snagu i visokoobrazovanu menadžersku klasu. Svim tim impresivnim mladim ljudima koje sam prethodno pomenuo odajem priznanje što su ostali na Kosovu da bi izgradili budućnost nacije. Ukoliko ne želite da vidite sve više mladih na Kosovu koji odustaju zbog toga što se muče da pronađu posao na Kosovu i traže mogućnosti u inostranstvu, stvorite okruženje za ekonomski napredak ovde na Kosovu.
Ključni sastojak uspeha u svim ovim oblastima je sposobnost da se uzdigne iznad ličnih interesa i strahova kako bi se prihvatila potreba za jedinstvom. Jedinstvo među političkim liderima. Jedinstvo među građanima Kosova. Jedinstvo između susednih zajednica i susednih naroda.
Znam da ništa od ovoga nije lako. Da je lako, vi biste to već ostvarili. Međutim, sada je pravo vreme.
Kosovo je sada u svojoj drugoj deceniji nezavisnosti. Studenti američke istorije znaju da je prva decenija nakon naše Deklaracije o nezavisnosti iz 1776. bila izložena neposrednom riziku, a novoj republici je pretila opasnost kako iznutra tako i spolja. Budućnost Sjedinjenih Američkih Država kao jedinstvene demokratske države je često bila neizvesna. Tek u našoj drugoj deceniji, sa stvaranjem Ustava iz 1789. godine, Amerikanci su se ujedinili i Amerika je počela da stvara svoje uporište kao jedna nacija, nedeljiva.
U drugoj deceniji nezavisnosti Kosova, narod i Vlada Kosova su ti koji moraju da preuzmu odgovornost za donošenje odluka i za preduzimanje radnji potrebnih za izgradnju inkluzivnog, demokratskog, prosperitetnog, sigurnog društva u miru sa svojim susedima i u kojem se poštuje vladavina prava. Sjedinjene Američke Države biće uz vas na svakom koraku na tom putu.
